Завичајна кућа
У улици Светосавске бр. 19. налази се кућа чија изградња, судећи по години урезаној на носећој греди, датира из 1843. Чињеница је да представља такорећи једино сведочанство традиционалног градитељства. Током скоро 180 година трајања, на згради су извршене само мале преправке, те јој се изглед и функција у суштини нису мењали. Представља типичну панонску кућу са три одаје. Унутаршње уређење датира са прекретнице XIX-XX века. Етнолошки предмети који се налазе у кући већином су поклоњени. У садашњем облику, са доминирајућом плавом и белом бојом, помало одудара од осталих традиционалних тополских кућа. Етнокућа је 1986. године добила своју функцију и постала значајни културни споменик града а Дом културе настоји и труди се да она буде не само споменик већ и место где се окупљају млади у радионице различитих карактера у току летњег распуста и где туристи и посетиоци могу да се окрепе и проведу пријатне тренутке у етно окружењу. Са једне стране трудимо се да омогућимо одржавање што разноврснијих програма а са друге стране настојимо обезбедити што више финансијских средстава за континуирану рехабилитацију Завичајне куће.
Објекат стоји на располагању посетиоцима од пролећа до јесени, а током целе године посећивање је могуће уз договор.
Коларско-ковачка радионица
Некадашња, у граду врло цењена коларско-ковачка радионица браће Егри, данас представља реткост јер ова два заната су такорећи изумрла. Чињеница је, међутим, да су ковачко- коларски занат од XVIII века имали велику традицију у Тополи. Познато је да је четрдесетих година прошлог века, у граду постојало још четрдесет ковачких радионица. Кола прављена у Тополи била су омиљена по целој покрајини. Тополски ковачи познавали су тајне заната. Због типичних гвоздених украса, једна врста кола назива се тополским колима. Данас је унутрашње уређење ковачко- коларске радионице доступно посетиоцима, а изложена је и једна добро очувана, црна кочија.
Објекат стоји на располагању посетиоцима од пролећа до јесени, а током целе године посећивање је могуће уз договор.